Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Centralna banka". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS

SREMSKA KAMENICA

KONSULTATIVNI CENTAR JAGODINA

SEMINARSKI RAD

PREDMET: BANKARSKI MENADŽMENT

Tema: CENTRALNA BANKA

Sadržaj:

Uvod

1. Pojmovno određenje centralne banke

2. Funkcije centralne banke

3. Funkcija vođenja monetarne politike

4. Odnos vlade i centralne banke

5. Centralna banka na našem području

Zaključak

Literatura

UVOD

Šta je u osnovi centralna banka? Odgovor na ovo pitanje se može dati prostom frazom. Ona je „banka svih banaka“. To je emisiona banka i njena prava i ovlašćenja potiču od njenih osnivača, a to je najčešće država. Ona je centralna monetrana ustanova koja prema svom poslovnom obeležju jeste emisiona banka.

Ekonomska istorija pokazuje da su prve centralne banke u svetu obrazovane u zapadnoj Evropi i to neposredno pre industrijske revolucije što, posredno, navodi na okolnost da je razvoj bankarstva bio važan uslov za razvoj nacionalnih privreda. Švedska je prva stvorila centralnu banku (Riksbank of Sweden) 1656. godine, a Engleska 38 godina kasnije (Bank of England) 1694. Međutim, usled uticaja na obrazovanje i razvoj drugih centralnih banaka širom sveta, Bank of England se smatra međunarodnom prabankom centralnih banaka. Skoro vek i po kasnije, u XIX veku, započeo je proces osnivanja centralnih banaka u drugim zemljama zapadne Evrope. U prvoj polovini stoleća centralne banke su dobile: Francuska (1800. godine); Holandija (1814); Norveška (1816); Austrija (1817); Danska (1818) i Belgija (1850). U drugoj polovini XIX veka oformljene su centralne banke Bugarske, Nemačke, Portugalije, Rumunije, Rusije, Srbije, Španije, zatim u Africi - Egipta i Alžira, a u Aziji - Turske i Japana. U prvoj polovine prošlog veka obrazovane su centralne banke Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i centralne banke Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Posle Drugog svetskog rata niz zemalja u razvoju je osnovalo centralne banke.

Sa izuzetkom SAD, razvijene zemlje su tokom ranijih faza industrijalizacije obrazovale svoje centralne banke stvarajući na taj način monetarno-kreditnu bazu za povećanje proizvodnje, kao i širenje unutrašnje i spoljne trgovine. Do danas su ove institucije formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju državnu odnosno monetarnu suverenost (sopstvenu valutu). Institucionalizacijom centralnih banaka započinje razvoj modernog bankarstva u svetu.

Ne postoji jedinstven institucionalni koncept centralne banke i one se razlikuju u pojedinim državama. Kada se gledaju karakteristike neke centralne banke mora se voditi računa o istorijskim, ekonomskim i političkim specifičnostima zemlje čija je centralna banka. Poredeći centralne banke u različitim zemljama, mogu se uočiti, osim mnogobrojnih razlika i zajedničke karakteristike njihovog funkcionisanja. Te sličnosti proizilaze iz same definicije, položaja i uloge centralne banke u savremenim uslovima.

...

 

-----------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.--------------------------------------   

www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]